Jeste li čuli za "Internet stvari"?
Intervju sa Robom Van Kranenbrugom, profesor koji istraživaje moguće uticaje tehnologije na dalji razvoj društva, kao i poziciju i moć građana da zadrže kontrolu nad svojom privatnošću.
Svesni smo da ste ovo radili milion puta do sada ali, kako biste opisali Internet of Things u dve rečenice? Zatim nam kažite zašto je IoT važna stvar za građane.
Rob Van Kranenbrug: The Internet of Things (Internet stvari) je konvergencija krajnjih i svakodnevnih usluga, koja kreira novu ontologiju u kojoj će svaki objekat biti, na ovaj ili onaj način, prepoznat na jedinstven način. Kao vetar je – osećate je, ali ne možete da ga vidite ili kažete odakle dolazi. Važno je uključiti se u široke javne rasprave o njemu zato što se sada suočavamo sa radom na forsiranju otvorenih i javnih osnova hardvera i softvera pa će svi građani imati koristi od toka IoT-e, ili će se, ako se ne uključe, probuditi u svetu u kome se nalazi 500 pametnih gradova u kojima postoji potpuna efikasnost IoT-e i tok za 1% populacije, sa Pobesnelim Maksom u sredini.
Možete li da nam date dva najočiglednija i suprotna primera za to kako bi ovo moglo da pomogne, tj. postane pretnja?
Pomoć i pretnja, 'dobar i loš' ne mogu se zaista ukratko opisati u ovim uslovima. Matriks je konstanta. IoT ne može biti hakovan ili zaustavljen. Kao konvergencija, koja skoro da fukncioniše po principu obrnutog inženjeringa koji vodi ka Raju u kome će postojati potpuna povezivost i direktan kontakt za mozgom, IoT je neizbežan i, ako ne želimo da ga prihvatimo kao deo realnosti, ne postoji način da se sakrijemo ili izvučemo iz ovoga. Naviknuti smo da razmišljamo kao građani/konzumenti, kao deo industrije i vladajuće strukture.
Sve ovo se sastoji od niza osobina. U IoT-i ćemo videti entitete koji se sastoje od kombinacije određenih osobina konzumenata, određenih osobina industrije i nekih osobina vladajuće strukture. Iz tog razloga ćemo morati ponovo da razmislimo o svojim ustaljenim predstavama o dobrom i lošem kada je reč o ovim entitetima. Vrednost, imovina, rizici, pretnje, bezbednost i privatnost će takođe iznova biti koncipirani. Na primer, privatnost više neće biti vezana za konzumenta, već će biti distribuirana kroz osobine ovih novih entiteta.
Da li ljudi na suprotnim krajevima sveta i iz različitih kultura i političkih ideologija vide Internet of Things različito? Da li ga vide kao prednost ili kao potencijalnu pretnju? Kako, da li se i zašto razlikuje?
Teško je ne percipirati je kao stvarnu i ozbiljnu pretnju, ako je prvo što o njoj čujete činjenica da će sve razgovarati sa svačim, uz pretpostavku da će moćne strukture u ovom svetu – kapital i država – ostati iste. Ako je to slučaj, onda sa pravom pomišljate da stiže Veliki Brat. Takođe, veoma je teško da, kao osetljiva, osećajna i poetična osoba, ne budete veoma tužni i ponekad izgubite dah i zaboravite da dišete jer hajdegerovski otvoreni prostor u šumi više nije 'otvoren', već je postao deponija za odlaganje bezosećajnih stvari i besramnog ponašanja, lišenog bilo kakvog poštovanja prema životu kao takvom. Ovo je realnost. I to se ne može poreći.
I šta nam to ostavlja kao opciju sada? Hoćemo li pratiti masu? Ili ćemo se sakriti na Fejsbuku? Mislim da samo možemo da se priključimo ovom talasu i ojačamo trenutne snage saradnje da bismo iskoristili ove razvike kako bismo ojačali konzumente u odnosu na industriju i vladajuću strukturu do te mere da više nećemo morati da se suprotstavljamo i okupiramo mrtve prostore već nove mrežne prolaze IoT-a: pametne naočare i slušna pomagala kao mrežni prolazi za telo su mreža, pametni metri kao mrežni prolaz do kuće, pametni mobilni ruteri kao mrežni prolazi za automobile i pametno donošenje odluka na lokalnom nivou da bi se okupirao pametni grad. Potpuno otvoreni, potpuno open source.
Ostatak intervjua možete pročitati na sajtu B92.
